Мирjaна

Веселинка Сто?кови?

Мир?ана

Коса ?о? од лана,
Очи два с?а?на бадема,
На речи ?е хитра,
У гласу к'о поток бистра,
Стаса висока, витка,
Ход ?о? без мана –
То ?е Мир?ана.

Глума добра ?о? страна,
Цртеж ?ен дивна панорама,
У песмама врлуда,
Има ?е, има свуда.
Бицикл вози зарана,
Зна?у ?е и са плива?а –
То ?е Мир?ана.

Школа ?е мала мука,
Лака ?о? наука,
У кухи?и мамина десна ?е рука,
Нигде се не обрука.
Сва ?е од мегдана,
Нема ?о?, нема равна –
То ?е Мир?ана.

Лутака има сто,
Другара ?ош толико,
Комп?утер ?о? прва лига,
Деда и брат само су брига,
Али ?ури, жури, лети,
Увек ?е прва на мети –
Мотори су с?а?на игра,
Ту ?е као чигра –
Радост с' ори из стана,
Чу?е се, чу?е извана –
То ?е Мир?ана.

Кикице, машнице, шналице
Красе лепо ?о? лице,
Права ?е дама та Мир?ана
У сук?ици од шара
Што с ципелицама разговара.
?еднога дана тако дотерана
Заузе и кра?ице престо,
Другари ?о? дадоше то место,
Нема ?о?, нема мана,
Кажем вам –
То ?е Мир?ана.

(За тво?у сре?у)

Слика: Весна Маринкови? Станкови?, Портрети